o nama
Udruženje ljubitelja džeza je nastalo, danas već davne, 1993 godine, organizovanim okupljanjem grupe istinskih zaljubljenika u džez muziku. Podsećanja radi, to je bila godina monetarne inflacije koja je zahvatila tadašnju SR Jugoslaviju, najveće u Evropi posle čuvene ekonomske Svetske krize iz 1929-1933. godine. Ali, u našem slučaju, tada se nije beležio samo rekordni pad monetarnih i ekonomskih pokazatelja, životnog standarda, već i drastičan pad vrednosnih standarda. To je bilo jako teško vreme za život, a još teže za stvaranje.
Bez obzira što džez muzika nema tradiciju na ovim prostorima, to nije sprečilo grupu entuzijasta da osnuje Udruženje ljubitelja džeza Užice (kraće: Džez udruženje), izabere svoje prve organe Udruženja i otpočne svoje aktivnosti. Za predsednika je izabran Radiša Selaković, podpredsednika Miroslav Nikolić, a za sekretara Zoran Melentijević. Udruženje je okupljalo dvadesetak članova i činilo je jednu celinu, porodicu, koja je disala kao jedan. Svim aktivnostima se prilazilo s visokim stepenom entuzijazma, želje i odlučnosti da se plan mora ispuniti. A plan je bio ambiciozan:
- formiranje džez benda
- obezbeđenje njegovog kontinuiranog nastupa
- dobijanje džez emisije na nekom od lokalnih radio medija
- animacija sugrađana za ovu vrstu muzike i proširenje članstva
- identifikovanje Udruženja kao dela kulturne ponude grada
- organizacija džez festivala
Osim džez festivala, sve drugo je ispunjeno u potpunosti.
Vrlo se entuzijastično krenulo sa aktivnostima. Već tokom godine je formiran džez trio u sastavu: Dragan Virijević – klavijature, Velibor Gerzić – bas, Rade Marković Furda – bubnjevi.
Svakog utorka u sedmici trio je imao živi nastup u tada veoma popularnom mestu za izlaske, lepo uređenom restoranu “Galerija” koji je bio u suterenu Gradske galerije Užice, a sredom se slušao džez sa “tejpa” (audio traka) koju je pripremao i puštao Radiša Selaković. To je bio veliki prostor koji je mogao da primi preko sto posetilaca. Ulaz je bio besplatan a restoran je utorkom i sredom bio prepun posetilaca.
Svirali su se džez standardi, njih preko 120 u repertoaru, u tri bloka, s tim da je u pauzama žive svirke Radiša Selaković puštao džez muziku sa “tejpa” održavajući atmosferu, ali i nivo sofisticiranog džez ukusa.