SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM SMRTI ŽARKA PETROVIĆA

Жарко Петровић,  музиколог, књижевник и композитор, рођен је у Ужицу, 4. новембра 1932. године. Школовао се у Ужицу и Београду, уз велику и искрену подршку композитора и професора Милана Влајина, Миховила Логара и Војислава Илића као и признатих музичара Миодрага Јовановића Лулета, Марије Бузуровић, Мирослава Рамбосека-Бепа.

Члан је Савеза организација композитора Југославије, Удружења композитора Србије, Удружења књижевника Србије, Удружења музичара џез, забавне и рок музике Србије, Савеза естрадно-музичких уметника Србије, као и Удружења естрадних уметника бивше Југославије.

Као композитор написао је музику за позоришне комаде у Југословенском драмском позоришту у Београду, документaрне филмове, музику за балет, забавну музику, музику за игру, романсе и шансоне (преко 300 композиција овог жанра), музику на историјске теме, музику за децу, 20 композиција за клавир, преко 600 аранжмана за староградске, солунске песме, романсе и забавну музику.

Објавио је музичко-књижевна дела:

“Концерт који траје” (1981), “Љуба Сузоока” (1986), “Песме које вечно живе” (1987), “Ритмови” (1985), “Тамо далеко” (1988), “О, Србијо” (1992), “Носталгија” (1995), “Песме завичја” (Цирих 1997) и “Романса на киши” (1997), “Све моје јесени су тужне” (2000), “Носталгија 2” (2002).

Урадио је велики број оркестрација, записа, хармонизација и аранжмана за своје композиције и композиције других аутора. На скоро свим својим продукцијским издањима, плочама, касетама и компакт дисковима, Жарко Петровић је најчешће наступао и као диригент свога оркестра “Романса” и “Оркестра Жарка Петровића”.

Остварио је сарадњу са преко 300 вокалних солиста из разних музичких жанрова.

Велики број његових композиција извођен је и изводи се у иностранству: Северна Америка – УСА, Чехословачка, Аустрија, Швајцарска, Бугарска …

Неке од композиција Жарка Петровића снимљење су у иностранству (Интернатионал Рекординг Цомпанy/ИРЦ/, Мелодија, Швајцарски радио), а стихови

извесног броја композиција преведени су на енглески, француски, италијански, мађарски и друге језике.

Музичка дела Жарка Петровића објављена су у разним музичким издањима, каталозима и свескама.

Многи сликари и вајари, поштоваоци су рада и дела Жарка Петровића :

Милић од Мачве, Саша Николић, Стеван Маленић (Париз), Миле Живковић (Париз), Мијо Томанић (Словенија), Паја Ристић и Љубиша Манчић.

Награде

• Медаља “Ослободилачки ратови од 1912-1918”,за рад на музичким делима из области:   “Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова од 1912-1918.године”
• Повеља за нарочите заслуге за чување и неговање традиције ратова за ослобађање и уједињење од 1912-1918.године,додељена 1989.године Друштво за неговање традиције од 1912-1918.године
• Повеља и захвалница за учешће у програму “Свечана академија” поводом 300 година од сеобе Срба, Вршац и Крушедол,1990.године
• Златна значка Културно-просветне заједнице Србије,1991.године
• Плакета Београда од 1944-1996.године
• Плакета Београда од 1944-1984.године
• Диплома града Београда за уметнички рад,од 1944-1969.године
• Награда за 35 година Удружења музичара џез и забавне музике Србије
• Естрадна награда Србије,1990.године;
• Захвалница за 35 година учешћа у уметничком раду “Удружења Ужичана” у Београду
• Златна птица-за успешну сарадњу/Југотон,Загреб,1982 године
• Награда стручног жирија на фестивалу “Београдско пролеће”: 1963.године, за композицију Збогом;године,за композицију Две црвене руже; 1969.године, за композицију Прича са перона; 1996,године за композицију Душо моја; 1997.године за композицију Носталгија
• Златна плоча-знак успешне сарадње и захвалности композитору Жарку Петровићу-1947-1972/Југотон,Загреб/
• Захвалница поводом 15-ог јубиларног “Београдског пролећа”,додељена 1976.године
• Три награде на “Београдском пролећу” 1984.године,за композицијуВолим те
• Награда на фестивалу “Београдско пролеће”,1989.године, за композицијуЗлатне минђуше, пехар Удружења џез музичара Србије
• Три награде на “Београдском пролећу”,1994. године,за композицијуКако си? /награда стручног жирија,награда “Стари Београђани” и друга награда публике/
• Награда на фестивалу “Београдско пролеће” ,1995.године,за композицијуПесма љубави  /друга награда публике и награда “Стари Београђани”/;
• На самосталном концерту у Дому синдиката,13.маја 1998.године,композитор Жарко Петровић проглашен је за апсолутног победника фестивала “Београско пролеће”;
• Награда на “Београдском пролећу”2000.године,за композицијуПисмо
• Плакета установе “Београд” – “Вече београдских композитора”,за специјално написану композицију
• Платинаста плоча за оркестрације староградских песема/Југотон,Загреб
• Седам златних плоча за оркестрације на грамофонским плочама/Југотон,Загреб/
• Десет сребрних плоча за оркестрације на грамофонским плочама/Југотон,Загреб/

О музици и стиховима Жарка Петровића своје мишљење су дали многи композитори,сликари,вајари,професори,академици,књижевници…

Милић од Мачве,сликар:

                                    …У нашем дружењу на Златибору,дакле,сликара и композитора,родио се моћан циклус слика “Златиборска поема”,по имену Жаркове композиције која се управо чује под сводовима ове куле…Ми смо успевали да неколико лета проведемо на Ружића ливади,где сам ја подигао своју кулу,у ствари,стихару-чардаклију “ни на небу ни на земљи”…и успевали,да кажем,да правимо концерте сасвим спонтано и износили смо клавир на пољану,а онда разлегла се са ове планине предивна “Златиборска поема”,коју сам ја често у својим сликама истицао.Тако је у том друшству рођена слика која је мени необично драга “Када је на планини умирало лето”.То је оно доба када Златибор почињу да напуштају туристи,а остајемо ми уметници који закачимо мало јесени…Та носталгија за летом се појачава у окриљу уметнилког кутка…”Кад је на планини умирало лето” подразумева,у ствари,одлазак свих оних лепота које смо успевали да саопштимо и које ћемо касније пренети у свој атеље,у своје концертне сале,а подсећања тиха на “Бубамарина легала”,на часове сликања на Златибору у оним годинама кад туризам још није постојао,кад смо ми волели Златибор зато што је планина-лепотица,првенствено инспиративна планина…

                                        Музика “Најлепшој-музика из шуме снене”,то је изванредна тема тема коју сам успео такође да ухватим на својим платнима,где се лепо види у пољу изнесен клавир,а инспирација сасвим усамљена у сени  шумској,плете песму о лепоти лета,о значају дружења уметничког.И шумској,плете песму о лепоти лета,о значају дружења уметничког.И на крају предивна тема “Слушање завичајне поеме”,у којој су све наше заједничке инспирације сакупљене,а Жарко тихо,из позадине,свира на клавиру усред поља,и те диве касније ће плести венце и стављати присутним уметницима на главе.То је најлепши тренутак за уметнике:тај избор инспирација на ливади која је створила уметника,слика и композиције…

 Мира Ступица,драмска уметница:

                                  …Он је страшно богат човек.Ја мислим да због тога,када се сретнем са њим,још пола сата се на мојим уснама задржи осмех који просто не умем да објасним.

Академик Десанка Максимовић,књижевница:

                                  …”Жао ми је што ја нисам написала ове стихове…”-рекла је Десанка Максимовић Жарку Петровићу после одржане књижевне вечери у Ужицу,у јесен 1959.године.

Душан Јакшић,вокални солиста:

                                 …Хвала Жарку што је написао баш за мене ту песму.Ево,ја је певам и данас,и певаћу је,ваљда док сам жив.Она је заиста једна од најлепших композиција свих времена…

Оливера Марковић,драмска уметница:

                                     Жарко Петровић је песник музике и музикалних поета.Његов стил у музици,одмах се препознаје и памти.његова музика је синоним топлине,љубави,чистоте,и то је утолико драгоценије што се ствара у времену кад агресија и насиље обележавају време у коме живимо.Музика Жарка Петровића делује као мелем за душу.

Проф.др Тоде Чолак:

                                …Жарко Петровић,стварајући музику и даље,остајући јој доследан,као ретко који стваралац ове врсте није се,у једном тренутку,бојао да открије праве изворе својих надахнућа која су га узносила и водила у даноноћностима немира и која су у његовој музици дала неизмерно дубок лирски тон,топао звук јецаја и крика,нежности и загрљаја,изгубљености и недосега љубави,неиздржане среће и тренутка и  неузвраћене радости.Петровићева музика претаче се садану стихове,задржавајући се у њима посве и нераздвојно.

Бранислав Брана Петровић,песник:

                               …Композитор,шансонијер и песник,али и песник најосетљивијих,најлирскијих струна…Жарко Петровић већ неколико деценија,кроз песму,песму у стиху и песму у музици,опстојава у настојању да се упркос недушевном времену сачува људска душа…Петровић поезију не учи из књига,из светских лектира-он своје нежне,лирске песме,преписује из живота…

 Живорад Жика Лазић,књижевник:

                              …Тонови његове прве песме о јесени и љубави,која је прошла,брује и у овим најновијим Петровићевим стиховима.Он је остао,дакле,”старомодан”,сентименталан,поета меког штимунга,како се негде певало,не стиди се искрености,не крије се иза ироније,не заговара апсурд,не слика страховите катаклизме.И кад све ово кажемо онда сматрамо да је довољно свој,сасвим опредељен и преврео,па га таквог и акцептирамо,можда би нам чак и засметало да се повео за неком песничком модом…

Радослав Граић,композитор:

                           …У његовим  композицијама увек има безброј тананих емоција,искрених трептаја и срца и душе,зналачки преточених у стихове и ноте,тако да нас никад не остављају равнодушним.Певајучи их,ми се присећамо неких давних љубави,неких тужних растанака или дирљивих и ведрих сусрета,а у готово свим песмама као да видимо или наслућујемо Жарков прелепи завичај,коме се он увек са радошћу дечака враћа.